Pravo na zaradu i obaveza poslodavca
Jedno od osnovnih prava zaposlenog je pravo na odgovarajuću zaradu, dok je osnovna obaveza poslodavca da zaradu pravilno obračuna i zaposlenom dostavi obračun zarade, odnosno naknade zarade.
Ova obaveza postoji bez obzira na to da li je zarada isplaćena u celosti, delimično ili uopšte nije isplaćena.
Obračun zarade predstavlja pisani dokument kojim poslodavac zaposlenom jasno prikazuje način obračuna zarade ili naknade, period na koji se obračun odnosi i ukupan iznos. Pored informativne funkcije, obračun ima i dokaznu vrednost i zaposlenom omogućava ostvarivanje prava.
Obavezno sadrži:
- podatke o poslodavcu (naziv, pravna forma, sedište, adresa, PIB, matični broj i broj računa i banku),
- podatke o zaposlenom (ime, prezime, adresu, JMBG, broj računa za isplatu zarade) i
- detalje obračuna (period, odnosno mesec i godinu na koji se obračun odnosi, broj radnih i odsutnih časova, datum isplate)
- elemente zarade: osnovnu zaradu, uvećanja i radni učinak, poreze i doprinose i neto iznos za isplatu.
Kod naknada zarade navodi se osnov po kojem se isplaćuju.
Zakonski rok za isplatu zarade
Rokovi i način isplate su jasni: zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Primer: zarada za septembar mora biti isplaćena najkasnije do 31. oktobra.
Ako zarada nije isplaćena u celosti ili uopšte, poslodavac mora zaposlenom dostaviti obračun najkasnije do kraja narednog meseca. Taj obračun ima snagu izvršne isprave i omogućava zaposlenom pokretanje prinudne naplate. Može se dostaviti pisano ili elektronski, uz dokaz o prijemu, a ako zarada nije uopšte isplaćena, mora biti potpisan od ovlašćenog lica.
Zarada se može isplaćivati u delovima, ali najmanje jednom mesečno u ukupnom iznosu. Porezi i doprinosi obračunavaju se prema isplaćenim iznosima, s tim da poslodavac mora obračunati doprinose na minimalnu mesečnu osnovicu ako prvi deo zarade nije dovoljan.
Konačna zarada prijavljuje se za obračunski period u kojem je ostvarena, bez obzira na vreme isplate prvog dela.
Prijava i odjava radnika
Pre početka rada, poslodavac je dužan da zaposlenog prijavi u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), što obuhvata:
- PIO i invalidsko osiguranje
- Zdravstveno osiguranje
- Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Odjava se vrši odmah po prestanku radnog odnosa. Prijava i odjava omogućavaju zaposlenom ostvarivanje svih prava iz socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a poslodavcu se evidentira obaveza plaćanja doprinosa.
Zdravstveno osiguranje i prava članova porodice
Zaposleni je automatski prijavljen za obavezno zdravstveno osiguranje prilikom prijave na rad.
Za članove porodice (npr. decu, supružnika) zdravstveno pravo ostvaruje se ako su evidentirani kao članovi domaćinstva. Poslodavac prilikom prijave dostavlja podatke o članovima porodice koji koriste zdravstvenu zaštitu.
Isplata zarade po prestanku radnog odnosa
Posebnu pažnju treba obratiti na slučajeve prestanka radnog odnosa – sva neisplaćena primanja moraju biti isplaćena najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Isplata zarade u delovima
Zarada se može isplaćivati u dva ili više delova, ali najmanje jednom mesečno. Zakon ne zabranjuje isplatu zarade u delovima, bez obzira na razlog takve isplate (npr. likvidnost poslodavca ili interna praksa), ali se moraju poštovati zakonski rokovi i poreska pravila.
Razlika između poreza na zaradu i doprinosa
Kod isplate zarade u delovima važno je razlikovati porez na zaradu i doprinose.
Porez na zaradu
Neoporezivi iznos može se primeniti:
- prilikom isplate prvog dela zarade,
- prilikom isplate drugog (konačnog) dela, ili
- raspodeliti između isplata, ali ukupno ne više od propisanog neoporezivog iznosa.
Neoporezivi iznos može se koristiti samo jednom po obračunskom periodu.
Doprinosi
Ako je prvi deo zarade niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, poslodavac je dužan da doprinose obračuna najmanje na minimalnu osnovicu.
Ako je deo zarade viši od minimalne osnovice, doprinosi se obračunavaju na stvarno isplaćen iznos.
Kod isplate u delovima, doprinosi se mogu obračunati već kod prve isplate ili korigovati prilikom konačne isplate zarade.
Vrste ugovora o radu
Ugovori o radu mogu biti:
- na neodređeno vreme – standardni stalni radni odnos;
- na određeno vreme – maksimalno do 2 godine ukupno, uključujući eventualna produženja.
Ugovori na određeno vreme moraju biti jasno definisani u pisanom obliku, sa preciznim trajanjem, pravima i obavezama zaposlenog i poslodavca. Produženje ugovora mora biti evidentirano i prijavljeno u CROSO.
Dostavljanje obračunskog listića zaposlenom
Svakom zaposlenom mora biti dostavljen obračunski listić koji prikazuje način obračuna zarade, period obračuna i neto iznos za isplatu. Obračun može biti dostavljen:
- pisano (štampani listić) i
- elektronski, uz dokaz o prijemu.
Ako zarada nije uopšte isplaćena, obračun mora biti potpisan od ovlašćenog lica.
Bonus i nagrade kao deo zarade
Bonus, nagrade i naknade za ishranu, kada se isplaćuju u novcu, tretiraju se kao zarada i podležu istim pravilima, dok obrok u naturi ne podrazumeva isplatu, ali zaposlenima mora biti omogućen jednak tretman.
Zbog poreskog tretmana, obrok u naturi predstavlja najpovoljnije rešenje za poslodavce.
Prevoz radnika
Poslodavac je dužan da obezbedi ili nadoknadi troškove prevoza zaposlenih ako je to predviđeno ugovorom ili internim pravilnikom. Troškovi prevoza mogu biti:
- novčana naknada za javni prevoz i
- organizovani prevoz (npr. službeni kombi/autobus).
Troškovi prevoza obračunavaju se posebno i podležu evidenciji i pravilima poreske regulative.
Prekršajna odgovornost poslodavca
Nedostvaljanje obračuna zarade i naknade zarade i neisplata zarade ili minimalne zarade u zakonskom roku predstavlja prekršaj. Poslodavac je takođe dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradama i naknadama za svakog zaposlenog, uključujući bruto i neto iznose, poreze, doprinose i odbitke. Nepoštovanje ovih obaveza predstavlja prekršaj i propisane su sledeće kazne:
- za pravno lice: od 800.000 do 2.000.000 dinara
- za odgovorno lice: od 50.000 do 150.000 dinara
- za preduzetnika: od 300.000 do 500.000 dinara
Ako poslodavac ne isplati zaradu nakon prestanka radnog odnosa, propisane su dodatne i strože kazne.
Preraspodela radnog vremena
Preraspodela znači da zaposleni u jednom periodu radi duže, a u drugom kraće.
Poslodavac može uvesti preraspodelu radi organizacije posla, uz obavezno poštovanje prosečnog ugovorenog radnog vremena. Maksimalno trajanje preraspodele je 6 meseci, a kolektivnim ugovorom može se produžiti do 9 meseci.
Evidencija radnog vremena je obavezna, fiksna mesečna zarada ostaje nepromenjena, a dodatna uvećanja za noćni rad ili praznike i dalje se primenjuju.
