💲💳 Obračun i isplata zarade – obaveze poslodavca i prava zaposlenih
Pravo na zaradu i obaveza poslodavca
Jedno od osnovnih prava zaposlenog je pravo na odgovarajuću zaradu, dok je osnovna obaveza poslodavca da zaradu pravilno obračuna i zaposlenom dostavi obračun zarade, odnosno naknade zarade.
Ova obaveza postoji bez obzira na to da li je zarada isplaćena u celosti, delimično ili uopšte nije isplaćena.
Obračun zarade predstavlja pisani dokument kojim poslodavac zaposlenom jasno prikazuje način obračuna zarade ili naknade, period na koji se obračun odnosi i ukupan iznos. Pored informativne funkcije, obračun ima i dokaznu vrednost i zaposlenom omogućava ostvarivanje prava.
Obračun zarade obavezno sadrži:
- podatke o poslodavcu (naziv, pravna forma, sedište, adresa, PIB, matični broj, broj računa i banku),
- podatke o zaposlenom (ime, prezime, adresu, JMBG i broj računa za isplatu zarade),
- period obračuna (mesec i godinu), broj radnih i odsutnih časova i datum isplate,
- elemente zarade: osnovnu zaradu, uvećanja, radni učinak, poreze, doprinose i neto iznos za isplatu.
Kod naknada zarade navodi se i osnov po kojem se naknada isplaćuje.
Zakonski rok za isplatu zarade
Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Primer: Zarada za septembar mora biti isplaćena najkasnije do 31. oktobra.
Ako zarada nije isplaćena u celosti ili nije isplaćena uopšte, poslodavac mora zaposlenom dostaviti obračun najkasnije do kraja narednog meseca. Takav obračun ima snagu izvršne isprave i omogućava zaposlenom pokretanje prinudne naplate.
Obračun se može dostaviti:
- u pisanom obliku,
- elektronskim putem uz dokaz o prijemu.
U slučaju da zarada nije isplaćena, obračun mora biti potpisan od strane ovlašćenog lica.
Zarada se može isplaćivati u više delova, ali najmanje jednom mesečno u ukupnom iznosu. Porezi i doprinosi obračunavaju se prema isplaćenim iznosima, uz obavezu obračuna doprinosa na minimalnu mesečnu osnovicu kada je to propisano.
Konačna zarada prijavljuje se za obračunski period u kojem je ostvarena, bez obzira na vreme isplate pojedinih delova.
Prijava i odjava radnika
Pre početka rada, poslodavac je dužan da zaposlenog prijavi u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).
Prijava obuhvata:
- PIO i invalidsko osiguranje,
- zdravstveno osiguranje,
- osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Odjava se vrši odmah po prestanku radnog odnosa.
Prijava i odjava omogućavaju zaposlenom ostvarivanje prava iz socijalnog i zdravstvenog osiguranja, dok poslodavcu evidentiraju obavezu plaćanja doprinosa.
Zdravstveno osiguranje i prava članova porodice
Zaposleni je automatski prijavljen za obavezno zdravstveno osiguranje prilikom prijave na rad.
Članovi porodice (deca, supružnik i druga lica koja ispunjavaju zakonske uslove) mogu ostvarivati zdravstvenu zaštitu ukoliko su evidentirani kao članovi domaćinstva i prijavljeni kroz odgovarajuću proceduru.
Isplata zarade po prestanku radnog odnosa
Po prestanku radnog odnosa sva neisplaćena primanja zaposlenog moraju biti isplaćena najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Isplata zarade u delovima
Zarada se može isplaćivati u dva ili više delova, ali najmanje jednom mesečno.
Zakon ne zabranjuje ovakav način isplate bez obzira na razlog (likvidnost poslodavca ili interna praksa), pod uslovom da se poštuju zakonski rokovi i poreski propisi.
Razlika između poreza na zaradu i doprinosa
Kod isplate zarade u delovima važno je razlikovati obračun poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Porez na zaradu
Neoporezivi iznos može se primeniti:
- prilikom isplate prvog dela zarade,
- prilikom isplate drugog (konačnog) dela zarade,
- raspodeljeno između više isplata.
Ukupan neoporezivi iznos ne može biti veći od zakonom propisanog i koristi se samo jednom po obračunskom periodu.
Doprinosi
Ako je prvi deo zarade niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, poslodavac je dužan da doprinose obračuna najmanje na minimalnu osnovicu.
Ako je isplaćeni deo veći od minimalne osnovice, doprinosi se obračunavaju na stvarno isplaćen iznos.
Kod isplate u delovima doprinosi se mogu obračunati već kod prve isplate ili korigovati prilikom konačne isplate zarade.
Vrste ugovora o radu
Ugovori o radu mogu biti:
- Ugovor na neodređeno vreme – standardni stalni radni odnos.
- Ugovor na određeno vreme – najčešće do dve godine ukupnog trajanja, uključujući eventualna produženja, osim u posebnim slučajevima predviđenim zakonom.
Ugovori na određeno vreme moraju biti zaključeni u pisanom obliku, sa jasno definisanim trajanjem, pravima i obavezama ugovornih strana.
Produženje ugovora mora biti evidentirano i prijavljeno u CROSO.
Dostavljanje obračunskog listića zaposlenom
Svakom zaposlenom mora biti dostavljen obračunski listić koji prikazuje način obračuna zarade, obračunski period i neto iznos za isplatu.
Obračun se može dostaviti:
- u pisanom obliku (štampani obračun),
- elektronski, uz dokaz o prijemu.
Ako zarada nije isplaćena, obračun mora biti potpisan od strane ovlašćenog lica.
Bonus i nagrade kao deo zarade
Bonus, nagrade i naknade za ishranu koje se isplaćuju u novcu smatraju se zaradom i podležu odgovarajućem poreskom tretmanu.
Obrok u naturi ne predstavlja novčanu isplatu, ali zaposlenima mora biti omogućen jednak tretman u skladu sa internim aktima poslodavca.
Zbog poreskog tretmana, obrok u naturi često predstavlja povoljnije rešenje za poslodavca.
Prevoz radnika
Poslodavac je dužan da obezbedi ili nadoknadi troškove prevoza zaposlenih kada je to predviđeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili internim pravilnikom.
Troškovi prevoza mogu biti:
- novčana naknada za javni prevoz,
- organizovani prevoz (službeni kombi, autobus i slično).
Troškovi prevoza obračunavaju se posebno i podležu evidenciji i poreskim pravilima.
Prekršajna odgovornost poslodavca
Nedostavljanje obračuna zarade ili naknade zarade, kao i neisplata zarade u zakonskom roku, predstavljaju prekršaj.
Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradama i naknadama za svakog zaposlenog, uključujući bruto i neto iznose, poreze, doprinose i odbitke.
Nepoštovanje ovih obaveza može dovesti do sledećih kazni:
- za pravno lice: od 800.000 do 2.000.000 dinara,
- za odgovorno lice: od 50.000 do 150.000 dinara,
- za preduzetnika: od 300.000 do 500.000 dinara.
Ako poslodavac ne isplati zaradu nakon prestanka radnog odnosa, mogu biti propisane dodatne sankcije.
Preraspodela radnog vremena
Preraspodela radnog vremena podrazumeva da zaposleni u jednom periodu radi duže, a u drugom kraće od redovnog radnog vremena.
Poslodavac može uvesti preraspodelu radi organizacije procesa rada, uz obavezno poštovanje prosečnog ugovorenog radnog vremena.
Maksimalno trajanje preraspodele je šest meseci, dok se kolektivnim ugovorom može produžiti do devet meseci.
Evidencija radnog vremena je obavezna, fiksna mesečna zarada ostaje nepromenjena, a dodatna uvećanja za noćni rad, rad praznikom i druga zakonom propisana uvećanja i dalje se primenjuju.
Zaključak
Pravilan obračun i blagovremena isplata zarade predstavljaju jednu od najvažnijih obaveza svakog poslodavca. Pored poštovanja zakonskih rokova, neophodno je voditi računa o pravilnoj prijavi zaposlenih, obračunu poreza i doprinosa, vođenju evidencija i dostavljanju obračunskih listića.
Ukoliko želite sigurnost da su svi obračuni, prijave i evidencije usklađeni sa važećim propisima, tim Anex-a vam može pružiti stručnu podršku u oblasti obračuna zarada, kadrovske administracije i računovodstva.
